Naheli Herrera = dobrota i ljubav

Knjigu sam pročitala u dahu, toliko je dirljiva, priče o svakodnevnici koje iskazuju iskrenu, bezuslovnu ljubav koju ni brojni životni izazovi i teškoće nisu mogle da uzdrmaju. Za mene lično to je prava religija ljudskog bića, ideal kome svi treba da težimo.

Sa puno ljubavi ću je deliti sa svojim dragim osobama, neki su već u iščekivanju. Moram reći da mi se posebno dopadaju komentari Empatičnog Psihologa kao još jedan dokaz da takve osobe zaista postoje i da ih nismo izmislili.

U ovoj rečenici je i kratki osvrt na moje prelepo detinjstvo i bezbroj sličnih uspomena na mog oca, koje isto tako dragoceno čuvam i koristim kao životni vodič. Moram da kažem da je, po mom mišljenju, i autorka osoba sa darom da voli i prihvata druge ljude, i da na njih prenosi dobrotu. Jednostavno su ona i Nale bili stvoreni jedno za drugo.

Knjigu sam pročitala u jednom dahu sa osećajem da me svaka stranica sve više uvlači u priču. Iako ga nikad nisam imala priliku lično upoznati, kroz autorkine reči sam stekla utisak da poznajem Nahelija čitav život. Toliko ljubavi, topline i poštovanja utkano je u svaku rečenicu da njegov lik postaje živ, blizak i stvaran.

Oseća se njegova nesebična ljubav ne samo prema ženi i ćerkama, već i prema svim ljudima. Njegova dobrota, pažnja, podrška i zaštita koje je pružao svojoj porodici ostavljaju dubok trag. Način na koji je prihvatio našu sredinu i ljude, kao i ljubav koju je gajio prema njima, govori o veličini njegove duše.

Kroz Vesnino pisanje osetila sam i njegov osmeh — topao, iskren, gotovo lekovit. Retki su ljudi koji ostave takav trag i retke su knjige koje uspeju da prenesu toliku emociju.

Zadivljena sam kako je autorka uspela da samo kroz dobro odabrane fragmente iz svog života dočara čitav život sa Naletom i da ga predstavi onakvim kakav je i bio: čovek koji je u svim, pa i nimalo lakim situacijama, ljubavlju i dečijom neiskvarenom prirodom prevazilazio sve probleme, sa jedinom željom da zaštiti Vesnu i svoje devojčice.

Ali, meni se sve vreme nametalo jedno pitanje: gde je ona u celoj ovoj priči? I da li je svesna da je ovakav Nale bio zato što je bio Vesnin Nale i da je Vesna ta koja je svojom ljubavlju budila najbolji deo njega — tj. da su samo zajedno mogli da budu takvi kakvi su bili?

Samo tako su i mogli da izgrade tako divnu i stabilnu porodicu. Svaka čast na ideji da Naleta učinite besmrtnim!

…divna, iskrena i nadasve istinita ljubavna priča u turbulentnim vremenima pokazuje otpornost na sve spoljašnje nedaće… Bio sam dirnut i mnogo sam naučio, iako sam nekako sve to unapred znao i prepoznao… Vesna je pisanjem uspela da još jednom proživi svoju sreću i tako u beskraj…

Trebalo je sklopiti prave reči i ne preći u patetiku nakon prvog utiska i nakon prelaska puta od prve do poslednje strane. Sve je u skladu sa njima kakve smo znali i kako pamtimo.

Naš dom je sa ovom knjigom dobio onu radost i svetlost kojom ste nas darivali svih ovih godina. Knjiga je nešto posebno što ja u mom dugom čitalačkom stažu nisam videla.

Knjigu sam jutros pročitala u jednom dahu… nadam se da će svako ko je pročita postati bolji čovek. Hvala na ovoj divnoj inspiraciji za sve nas sa dubokim i nepresušnim emocijama…

Draga prijateljice, prvo, veliko hvala za knjigu — knjigu ljubavi, knjigu izašlu iz srca divne doktorke Vesne koja je pomagala uvek svima, pa i nama.

Knjiga o Nalu, tamnoputom, divnom, koji bi dolaskom kod nas zračio svetlošću, a iz crnih okica isijavali bi ljubav, poštovanje, dobronamernost, iskreno prijateljstvo. Jeste, pomalo je Hari bio „ljubomoran" na naše iskrene zagrljaje, ali nismo marili. Bilo je to iskreno prijateljstvo bez interesa.

Knjigu sam morala pročitati u jednom dahu, ali uz suze jer ona se ne može drugačije čitati, znajući Vesnu i Nala. Ujutro sam bila natečenih kapaka, kao krofne.

Svaka priča su duboka osećanja; velika istina o jednoj divnoj porodici koja se morala voleti. Srećna sam što imam takve prijatelje, kao i još dosta prijatelja i kumova. To mi vraća veru u ljude jer sam, kao i vi, mnogo razočarenja u ljude imala u ovom životu.

Preda mnom je poklonjena knjiga „Antifriz". Čitam početne priče, vraćaju me u dane mladosti, kraj 20. veka. Sve je bilo jasno kao sunčan jesenji dan, duboko, sudbinsko. Na ivici sam suza, ali ne želim da prekinem čitanje.

Pročitala sam puno vrednih knjiga, divnih misli, mudrosti i iskustva drugih ljudi, ali ova knjiga je posebna — ona je bliska, prijateljska i duboko lična. Potrebna je hrabrost da se progovori o svojim najintimnijim osećanjima, najsrećnijim i najtužnijim trenucima, da se čitaocima podari srce i duša na uvid, a da se izbegne patetika, da se iz plamena osećanja zasija čisto zlato dobrote, iskrenosti i svedočenja o dubokoj povezanosti dvoje ljudi, o privrženosti porodici, o posvećenosti profesiji, o prijateljstvu, o razočaranjima i donkihotovskim borbama bez ogorčenosti, sa pomirenošću opraštanja, bez tereta sujete.

I svoje bogato životno iskustvo pretočiti u jednostavnost i prirodnost iskaza, u rečenice lake poput srninog skoka, dozvati svetlost minulih proleća i sjaj punoće zrelih godina. Dok u dahu čitam priče dr Vesne, negde u „hodnicima sećanja" čujem stihove pesme: Reci mi šta je ljubav, radost i tugu zajedno smo prošli.

Polako pred čitaocem izrasta lik i karakter glavnog junaka Nahelija Herere koji objedinjuje sve priče u celovitu sliku života. Zreo roditelj, odan partner, čovek emocije, beskompromisan saradnik i prijatelj. Brižan, sveprisutan, nasmejan, duhovit, dosledan i postojan — činilo se da je neuništiv. Ali život ga je trošio: obaveze, daljine, sreće, tuge, čežnje i želja da neprestano štiti i udovoljava svojim najvoljenijim. I tako se u jednom trenutku vratio u svoju iskonsku domovinu među zvezde da i dalje bdi i osvetljava puteve svojim voljenim Doris, Aleksiji i Vesni.

Zatvaram stranice knjige „Antifriz" koja je otopila i dušu i srce i nema mesta za suze — samo zahvalnost na ovako divnom poklonu naše Vesne koja nas je pustila da se prošetamo kroz rajski vrt njene duše i da iz njega izađemo ispunjeni mudrošću ljudskosti i privilegijom da smo njeni savremenici.